English
HOME
GALERIJA
KONTAKT
LINKOVI

O meni
Zovem se Aleksandar Tošić. Rodjen sam januara 1979 god. u Nišu, Srbija. Nakon završetka srednje ekonomske škole upisao sam i završio Ekonomski fakultet u Nišu.

Ljubav prema prirodi i drvetu se razvila još u najranijem detinjstvu kada sam sa ocem dane provodio u šumi iznad rodnog sela gde smo gradili porodičnu vikend kuću, na stari već zaboravljeni način.

Imali smo malu radionicu u kojoj sam sa ocem, ponajviše iz hobija, pravio najrazličitije predmete, isključivo od drveta. Mnogo kasnije taj hobi je prešao u porodični posao, doduše na jedan manje zanimljiv način. I pored svega nikad u životu nisam prestajao da se bavim drvetom.

Rezbarenjem sam počeo da se bavim pre nekoliko godina kada sam upoznao neke ljude i bliže se upoznao sa ovom granom umetnosti. U početku sam lutao. Radio sam replike stilskog nameštaja, gravirao oružja, pravio neki nameštaj neodredjene orjentacije. Kasnije kada sam sazreo i duhovno, otkrio sam svoj put koji trenutno sledim i koji se ogleda u mojim sadašnjim delima. Videćemo u kom pravcu će teći moj dalji razvoj. Sve zavisi od ljudi koje ću sretati na svom putu i od njihovog uticaja na mene.
O mojim delima
Kao što se može primetiti u mojim delima, akcenat je pre svega na prirodnosti drveta. Što je drvo amorfnije to je njegova priča neverovatnija. Pripoveda nam o teškoćama kroz koje je prolazilo tokom svog života, o borbi koju je stalno vodilo za svoj opstanak. Ja ih pronalazim pred sam kraj njihovog veka i darujem im nov oblik života, koji će trajati, siguran sam, podjednako dugo kao i njihov prethodni. Njihova priča se u suštini ne razlikuje od priče drugih na ovoj planeti i to trebamo uvek imati na umu. Naš drugi oblik života su naša dela.

Svojim radovima želim da skrenem pažnju na svu lepotu prirode koja nas okružuje. Sve što imamo dugujemo prirodi, ona nas uči i stalno nam šalje poruke. Te poruke želim da prenesem, onako kako ih ja shvatam. Ja za sebe kažem da sam samo jedan maštalac i tumač prirode. Niko nije originalniji od prirode i jedino pred njenim delima se treba klanjati. Nekad nam je drveće bilo hram a danas ga pominjemo samo kao neobhodni element opstanka. Za mene je drvo mnogo više od toga.